IT prekvalifikacija u Srbiji - iskustva, testiranje i realnost obuke

Poslednjih godina IT prekvalifikacija u Srbiji privukla je ogromnu pažnju javnosti. Program koji finansira država, uz podršku međunarodnih organizacija, obećava brzo sticanje IT veština i novu šansu na tržištu rada. Kroz više faza testiranja i obuku, hiljade kandidata svake godine pokušava da se domogne jednog od ograničenog broja mesta. U nastavku donosimo detaljan pregled iskustava, nedoumica i realnih izazova sa kojima se suočavaju polaznici - od prijave do eventualnog zaposlenja.

Kako je sve počelo - prijava i prva faza

Kada se otvori konkurs, obično se prijavi između 10.000 i 14.000 ljudi, a broj mesta u drugoj fazi varira. Prema svedočenjima učesnika sa foruma, prva faza podrazumeva onlajn testiranje koje se obavlja od kuće. Testovi su vremenski ograničeni, a obuhvataju više segmenata: engleski jezik, logičke nizove, numeričke zadatke, uočavanje razlika, sinonimne i antonimne, kao i pitanja koja procenjuju radnu memoriju.

Jedan forumski učesnik primećuje: “Dobio sam mejl sa uputstvima. Prijavilo se oko 12.000 ljudi - ne očekujem mnogo, jer treba fantastično uraditi da bih se nadao.” Ovakav stav je bio čest tokom razgovora. Iako je engleski eliminacioni, mnogi su upravo njega ocenili kao najlakši deo testa, a testove logike i nizova kao izuzetno zahtevne.

Šta tačno sadrži onlajn testiranje?

Na osnovu iskustava koja su podelili kandidati, struktura testova izgleda ovako:

• Engleski jezik - 20 pitanja, nosi 20 poena, pragmaticno i kratko.
• Numerički nizovi - 31 zadatak, gde se traži da se uoči pravilo i nastavi niz brojeva. Vreme je strogo ograničeno, pa skoro niko ne stiže da uradi sve.
• Sinonimi i antonimi - ogroman broj zadataka (do 80), gde je potrebno brzo doneti odluku o značenju reči.
• Vizuelno rezonovanje - zadaci sa kvadratima, simbolima i figurama; traži se uočavanje razlike ili pronalaženje onog elementa koji se ne uklapa.
• TRO i slični zadaci - trocifreni brojevi sa uslovima „da“ i „ne“ vezanim za najveći/najmanji na određenoj poziciji.
• Radna memorija - rotacija brojeva, zamena mesta, pamćenje pozicija.

Korisnici su isticali da je za ove testove potrebna velika koncentracija i da umor znatno smanjuje učinak. “Umalo me nije ubio onaj niz brojeva - drugi veći od prvog ili prvi veći od trećeg… Tu me je koncentracija izdala posle nekog vremena”, piše jedan učesnik. Drugi dodaje da je najteži deo bio onaj sa traženjem razlike među skupom kvadrata sa simbolima.

Psihološki profil i upitnici - šta se još ocenjuje?

Pored logičkih i numeričkih testova, svi kandidati prolaze kroz obimne psihološke upitnike. Oni mere radne stilove, interesovanja, radne vrednosti, pa čak i osobine poput savesnosti, tolerancije na stres, inicijative, samokontrole, empatije i slično. Iako na prvi pogled besmisleno za programiranje, organizatori tvrde da se na taj način procenjuje da li je neko pogodan za dugotrajan rad na računaru, timski rad i kontinuirano učenje.

Međutim, mnogi su izrazili sumnju. “Oni će na osnovu isključivih tvrdnji odrediti moj profil... a nigde nema mesta za nijanse”, komentariše jedna sagovornica. Drugi ističu da su testovi interesovanja mogli biti podešeni da favorizuju određeni profil - na primer, visoko istraživački i analitičan, a nizak na umetničkom i društvenom planu. Ipak, konačni plasman na listi zavisi od kombinacije svih rezultata, pa čak i oni sa umećem u “umetničkom” nisu automatski eliminisani.

Rang lista - iščekivanje i tumačenje rezultata

Nakon završetka testiranja, kandidati sa nestrpljenjem očekuju rang listu. Iz iskustva prethodnih godina, rezultati su objavljivani u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a prikazani su u procentima - najbolji kandidat dobija 100%, a ostali su rangirani u odnosu na njega. To znači da niko ne vidi apsolutan broj poena, već samo koliko je procenata kandidata ostvario slabiji rezultat.

Kandidat koji je podelio svoje detaljne rezultate, pokazao je da čak i sa solidnim logičkim skorovima (deduktivno rezonovanje visoko, vizuelizacija takođe) može biti na visokoj poziciji. Drugi, koji su briljirali u nizovima ali imali slabije rezultate na testu ličnosti, završili su na znatno nižim mestima. “Znači, nije dovoljno samo biti genije za brojeve - važan je i onaj deo koji meri savesnost, inicijativu”, zaključio je jedan komentator.

Važno je napomenuti da su neki primetili nelogičnosti: osobe sa skoro identičnim rezultatima u surovim poenima bile su rangirane stotinama mesta razlike. To je izazvalo sumnju u transparentnost, ali je objašnjeno da se podaci dobijaju iz više izvora i da konačni plasman zavisi od ukupne procene koja uključuje i vreme izrade i težinu zadataka.

Drugi krug - selekcija po školama i dodatna testiranja

Kandidati koji se nađu među prvih 2.000 (ili sličan broj u zavisnosti od faze) ulaze u drugi krug. Tada se biraju škole i konkretni programski jezici. Ponuda uključuje Javu, JavaScript, PHP, .NET, C i druge, a predavači su većinom privatne škole, fakulteti i klasteri naprednih tehnologija.

Drugi krug najčešće podrazumeva dodatno testiranje uživo - ponekad ponovo logički zadaci, ali ovoga puta u kontrolisanim uslovima, uz intervju sa predstavnicima škole. Pojedine institucije, poput Elektrotehničkog fakulteta i FON-a, imaju vrlo zahtevne prijemne zadatke (na primer, zadaci iz primera testa koji su izazvali debate o digitalnoj pismenosti i logici).

Jedna škola, prema svedočenju, primenila je i motivacioni test pre nego što uopšte pozove na pismeni ispit. To je izazvalo revolt - “Eliminisali su me pre bilo kakvog suštinskog testiranja, samo na osnovu nekoliko odgovora”, napisala je razočarana kandidatkinja.

Obećana mesta i realnost - broj polaznika varira

Jedan od najvećih izvora nezadovoljstva među učesnicima foruma bio je smanjenje kvote mesta. Prvobitno najavljivano 900 mesta, potom smanjeno na 700, pa čak i manje po pojedinim gradovima. U Beogradu je, recimo, odobreno 490, u Nišu 80, u Novom Sadu svega 45, dok su Subotica i Zrenjanin dobili po 16 mesta. To je posebno pogodilo kandidate iz unutrašnjosti, koji su se osećali obespravljeno.

“Kako može biti fer da neko ko je 100. na listi ne prođe samo zato što živi u Kraljevu, a neko ko je 900. prođe jer je iz Beograda?” - pita se jedan učesnik. Iako je program zamišljen da pokrije celu Srbiju, geografska neravnomernost u raspodeli mesta navela je mnoge da posumnjaju u transparentnost.

Obuka i njena kratkoća - između entuzijazma i skepse

Kursevi su planirani da traju od 3 do 6 meseci, sa oko 250 časova obuke i do 160 sati prakse. Međutim, iskusniji polaznici, kao i oni koji već uče programiranje, gotovo jednoglasno tvrde da je to nedovoljno za sticanje upotrebljivog znanja.

“Programiranje se ne uči za tri meseca. Neke osnove ni za šest meseci nije lako savladati, a kamoli postati junior developer”, navodi se u više komentara. Posebno je isticano da objektno-orijentisani koncepti, rad sa bazama i framework-ima zahtevaju mesece, ako ne i godine posvećenog rada. Ipak, mnogi su mišljenja da i ovakav kurs može biti koristan kao početni podsticaj - “da se stekne osnova, pa da se samostalno nastavi”.

Jedan od polaznika sličnog kursa iz prethodnog ciklusa podelio je svoje iskustvo: “Obuka je bila intezivna, ali za one bez predznanja - veoma teška. Za jedan dan se prolazilo više tema, a vreme za razumevanje je bilo kratko. Na kraju niko nije dobio ponudu za posao, čak ni oni sa odličnim rezultatima.” Ovo potvrđuje sumnje da sama prekvalifikacija, bez dodatnog samostalnog rada, ne može garantovati zaposlenje.

Ko je najkompatibilniji sa temom - da li testovi to mogu da pokažu?

Pitanje koje se provlačilo kroz celu diskusiju jeste: da li ovakvi testovi zaista mere sposobnost za bavljenje programiranjem? Mnogi tvrde da su zadaci poput numeričkih nizova, traženja razlika i psiholoških profila daleko od realnih IT veština. “To su klasične mozgalice koje se mogu uvežbati - neko ko ih je radio ranije ima ogromnu prednost”, kaže iskusni forumaš.

Sa druge strane, zagovornici metodologije objašnjavaju da je cilj da se identifikuju osobe sa razvijenim logičkim mišljenjem, dobrom radnom memorijom i otpornošću na stres, što su osobine poželjne u IT svetu. Pojam „najkompatibilniji sa temom“ ovde dobija na značaju - ne traži se neko ko već zna, već neko ko ima kapacitet da brzo uči i prilagođava se. Ipak, jedno od zapažanja glasi: “Čovek se ne uklapa u jedan obrazac razmišljanja. Mnogo toga zavisi i od motivacije i upornosti, a to se ovim testovima ne vidi.”

Ugovorne obaveze i troškovi - na šta se polaznici obavezuju

Kada se kandidat kvalifikuje za obuku, sa školom potpisuje ugovor koji može sadržati penale. Na primer, u slučaju odustanka nakon što se odsluša 20% programa, traži se refundacija celokupnog troška kursa (cena se kreće do 2.000 evra, a država subvencioniše oko 1.500 evra po polazniku). Pored toga, polaznik se obavezuje da će godinu dana nakon završetka obuke živeti u Srbiji, čime se sprečava odliv kadrova.

Mnogi su bili zatečeni ovim klauzulama. “U slučaju da ne položim, dobijam sertifikat o odslušanom kursu, ali novac ne vraćam. Ako pak napustim, vraćam pun iznos. To je velika razlika i treba dobro razmisliti pre nego što se upustite u program”, upozorava jedan kandidat.

Praksa - mit ili realna prilika?

Iako program obećava obezbeđenu praksu za 75% polaznika, realnost je često drugačija. Jedna od organizacija, prema svedočenjima, mogla je da obezbedi praksu samo za polovinu svojih polaznika. U ugovorima nekih škola stoji da se preporuka za praksu daje samo onima koji su postigli odlične rezultate, što je opet izazvalo sumnju u pravednost.

“I da dobijem sertifikat, ko će mi dati posao bez iskustva? Poslodavci traže seniore, a plaćaju ih kao juniore. Neplaćenu praksu je teško dobiti čak i za diplomirane informatičare, a kamoli za one sa kursom od par meseci”, kaže jedan komentator. S druge strane, javljaju se glasovi da postoji nada: “Ako si dobar u onome što si naučio i nastaviš samostalno da radiš, možeš se probiti. Veze i poznanstva pomažu, ali nisu presudni - važno je šta umeš da pokažeš.”

Samostalno učenje - alternativa koja nudi više

Tokom celog razgovora provlačila se preporuka za samostalno učenje. Mnogi smatraju da je isplativije uložiti vreme u kvalitetne besplatne kurseve na platformama kao što su edX, Coursera, freeCodeCamp, ili čak YouTube, nego platiti 100 evra za program državne prekvalifikacije. “Za 100 evra možeš mesečno da se pretplatiš na nekoliko platformi i dobiješ pristup najkvalitetnijim kursevima na svetu, i to sa sertifikatima koji su priznati”, tvrdi jedan iskusni IT profesionalac.

Međutim, postoji slaganje da je prednost formalne obuke struktuirano okruženje i mogućnost da se uspostave kontakti. “Kada učiš sam, lako se izgubiš u moru informacija. Kurs ti daje mapu puta i, što je najvažnije, obavezu da redovno radiš. Ali, istovremeno, moraš biti spreman da posle kursa sedneš i zagreješ stolicu - bez toga nema rezultata.”

Lekcije i saveti za buduće kandidate

Sumirajući sva iskustva i komentare, može se izvući nekoliko korisnih smernica za svakog ko razmatra učešće u IT prekvalifikaciji:

• Rano se prijavite i ne odlažite testiranje - opterećenje servera pred kraj roka može prouzrokovati probleme.
• Vežbajte testove logike i numeričkih nizova unapred - internet je pun sličnih primera.
• Budite odmorni tokom testiranja - umor je najveći neprijatelj.
• Na upitnicima ličnosti budite iskreni, ali i promišljeni - sistem opaža nedoslednosti.
• Razmotrite da li ste spremni da se posvetite punom radnom vremenu - zbog penala, kurs ne trpi polovično angažovanje.
• Nemojte očekivati čuda - kurs je samo početak, a za posao će vam trebati dodatni samostalni rad.
• Istražite alternative - pre plaćanja participacije, pogledajte besplatne resurse koji postoje.

Zaključak - da li vredi pokušati?

IT prekvalifikacija u Srbiji je izazvala podeljena mišljenja. S jedne strane, daje priliku onima koji nemaju tehničko obrazovanje da zakorače u jednu od najtraženijih industrija. S druge strane, organizacija, transparentnost i, pre svega, prekratko trajanje obuke izazivaju ozbiljnu sumnju u njenu svrsishodnost. “Kao da su hteli da naprave program koji će lepo izgledati na papiru, a neće stvarno rešiti problem nezaposlenosti”, glasi jedan od komentara.

Ipak, i oni koji su skeptični priznaju da ne treba bacati koplje u trnje. Svako ko prođe kroz ovaj proces dobija bar osnove, a one mogu biti odskočna daska. Uz ogromnu dozu samoinicijative, moguće je nadograditi znanje i postati konkurentan na tržištu. Jedan od poslednjih postova na forumu ohrabruje: “Niko se nije rodio naučen. Učenje programiranja je maraton. Ako stvarno želiš, naći ćeš način - sa kursom ili bez njega.”

Na kraju, najvažnija poruka iz cele diskusije glasi: Bez obzira na to da li prođete ili ne, ne odustajte od učenja. Tehnologija se neprestano menja, a upornost, radoznalost i redovan rad su osobine koje definišu uspešnog IT stručnjaka, daleko više od bilo kog testa ili sertifikata.

Ako ste i sami bili deo ovog programa ili planirate da se prijavite, ne zaboravite da je najkompatibilniji sa temom onaj ko razume da je put do znanja dug, ali isplativ.