Vodič kroz pravoslavne postove: Kada se posti na vodi, a kada na ulju

Post je mnogo više od promene na tanjiru - on predstavlja duhovnu i telesnu pripremu, odricanje i unutrašnju sabranost. Ipak, svako ko se odluči da poštuje pravoslavne postove pre ili kasnije suoči se sa pitanjem: kako se snalaziti u moru pravila o vodi, ulju i ribi? U ovom tekstu razjašnjavamo najvažnije smernice, oslanjajući se na crkveno predanje i viševekovnu tradiciju, i nudimo praktične predloge za svakodnevnu trpezu - od vodenih dana do blagdanskih ručkova.

Temelj posta - zašto se uopšte posti?

Pravoslavni post nije dijeta niti vegetarijanski režim. Njegov cilj je da se čovek, uzdržavanjem od mrsne hrane i loših dela, približi Bogu, očisti um i telo i pripremi za najvažnije praznike. Post je „nužda koju vršimo nad prirodom, lišavanje grla naslade, gašenje plamena telesne požude, očišćenje, svetilnik duše, stražar uma, spasenje od ogrubelosti, olakšica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrašća, otpuštenje grehova, vrata i blaženstvo raja“ - reči koje se često pripisuju Svetom Jovanu Lestvičniku, a koje na slikovit način dočaravaju suštinu ovog podviga. Iako je duhovna dimenzija presudna, telesno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla - mesa, mlečnih proizvoda, jaja - i u određene dane od ulja i vina, ima svoju jasnu strukturu. Ona se razlikuje u zavisnosti od perioda godine, a najčešće nedoumice nastaju upravo kada treba odrediti koji se posti na vodi, a koji na ulju.

Četiri velika posta - osnovna mapa

Crkvena godina poznaje četiri višenedeljna posta, a njihova strogost nije svuda ista. Većina tradicionalnih tipika (pravila) propisuje sledeće:

• Vaskršnji post (Veliki post, Časni post) - najduži i najstroži, traje sedam nedelja pred Vaskrs. Ovo je jedan od dva posta koji se u celini poste na vodi. To znači da se radnim danima jede samo jednom dnevno, hrana bez ulja, a u nekim danima se praktikuje suhojedenje (nekuvano povrće, voće, hleb i voda). Vikendom je dozvoljeno ulje i vino, a riba samo na praznik Blagovesti i na Cveti - i to pod uslovom da ti dani padaju u vreme posta. Poslednja (strasna) sedmica je naročito stroga: Veliki četvrtak se razrešava uljem i vinom, Veliki petak se posti potpuno (bez hrane i pića) do iznošenja plaštanice, a Velika subota je jedina subota u godini koja se posti na vodi.
• Božićni post - traje od 28. novembra do 6. januara. Za razliku od Vaskršnjeg, Božićni post se posti na ulju, osim sredom i petkom, kada su dani na vodi. Ribu je dozvoljeno jesti vikendom i na neke veće praznike sve do 17. decembra, posle čega se post pooštrava.
• Petrovski (Apostolski) post - počinje u ponedeljak posle Nedelje Svih Svetih, a završava se uoči Petrovdana. Njegova dužina varira, ali i on se, poput Božićnog, uglavnom posti na ulju, osim sredom i petkom, koji su na vodi. Riba je dozvoljena subotom i nedeljom, a takođe i utorkom i četvrtkom u nekim mesnim običajima.
• Gospojinski post - dvonedeljni post uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice (Velika Gospojina, 28. avgusta). Po strogosti je odmah iza Vaskršnjeg; radnim danima se posti na vodi, a vikendom na ulju. Riba je dozvoljena samo na praznik Preobraženja (19. avgusta).

Ovde dolazimo do često citirane, ali ne uvek dobro shvaćene rečenice: „Dva posta se poste na vodi - to je Vaskršnji i ovaj sadašnji, a Petrovski i Božićni se poste na ulju, osim srede i petka.“ To znači da je najstroži režim rezervisan za Veliki i Gospojinski post, dok su preostala dva blaža, ali svejedno podrazumevaju vodene dane svake sedmice. Uz to, „kada god padne u taj dan, koristi se riba“ - drugim rečima, riba ulazi u trpezu samo kada je to izričito propisano tipikom, a ne po ličnoj želji. „Ne brinite ako imate volju da postite na vodi - to je odlično“ - ove reči upućuju na to da nikakav dodatni napor, pa ni onaj najstroži, nije uzaludan ukoliko se čini iz iskrene želje.

Sreda i petak - stubovi sedmičnog posta

Pored višenedeljnih postova, svaka sedmica u godini (osim trapavih sedmica posle velikih praznika) ima svoja dva posna dana, sredom i petkom. Sreda je dan kada je Juda izdao Hrista, a petak dan raspeća - zato su ovi dani posvećeni postu. U većini crkvenih pravila, tokom cele godine sreda i petak se poste na vodi. To znači bez mesa, mlečnih proizvoda, jaja, ribe, ulja i vina. Mnogi ljudi, međutim, blagoslovom svog duhovnika praktikuju nešto ublaženiji post (npr. na ulju), naročito ako su mladi, bolesni ili fizički teško rade. Ono što je veoma važno napomenuti jeste da se o pravilima posta konsultuje sa svojim sveštenikom, a ne isključivo sa forumima ili internetom - jer duhovnik poznaje konkretne životne okolnosti i može dati blagoslov za prilagođavanje.

Nedoumice koje se ponavljaju iz godine u godinu

Da li je soja posna i šta sa njenim prerađevinama?

Soja je u postu postala gotovo nezaobilazna namirnica - sojini odresci, ljuspice, mleko, paštete, viršle… Međutim, njeno mesto u posnoj trpezi prati i velika polemika. Jedni je smatraju odličnim izvorom belančevina i kalcijuma, posebno u danima kada su mlečni proizvodi zabranjeni. Drugi upozoravaju da je većina komercijalne soje genetski modifikovana, da može uticati na hormone i da su neke prerađevine pune skrivenih dodataka. Sa stanovišta posta, soja je biljnog porekla i sama po sebi posna. Međutim, potrebno je čitati deklaracije: mnoge gotove „posne“ pljeskavice, kačkavalji i slatke pavlake sadrže kazein (mlečni protein) ili druge sastojke životinjskog porekla. Zato prednost treba dati jednostavnim načinima pripreme - sojini komadići u đuveču, odrescima koje ste sami prethodno potopili i prokuvali - jer tako znate šta jedete. Uz to, ne treba zaboraviti ni druge mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) koje su vekovima stub posne kuhinje.

Da li se na vodi smeju jesti orasi, bademi, susam?

Ovo pitanje izaziva više neslaganja nego što se na prvi pogled čini. Neki sveštenici savetuju da se u danima strogog posta na vodi ne jedu ni orašasti plodovi, jer se od njih dobija ulje. Drugi, među kojima su i manastirske trpeze, smatraju da su orasi, lešnici, bademi i semenke sasvim dopušteni - jer su u svom prirodnom obliku, ne prerađeni u ulje. Logički produženo, to bi značilo da ne smete jesti ni bundevu, susam, masline, kokos, čak ni kukuruz - od kojih se sve može dobiti ulje. Ovakva restriktivna tumačenja se uglavnom vezuju za lokalne običaje i lične blagoslove. Ako ste u nedoumici, najsigurnije je da se posavetujete sa svojim duhovnikom. Veliki broj vernika u danima na vodi konzumira bademe, kikiriki i semenke suncokreta bez griže savesti, vodeći računa da ne preteraju i da ostanu u duhu uzdržanja.

Da li kupovni proizvodi sa oznakom „posno“ zaista jesu posni?

Današnje tržište obiluje artiklima koji na ambalaži ponosno nose natpis „posno“. Ipak, pogled na sitna slova često otkriva napomene: „može sadržati tragove mleka (ili jaja)“. Ove formulacije su prvenstveno pravna zaštita proizvođača - oni koriste iste proizvodne linije za mrsne i posne proizvode, te i pored čišćenja postoji minimalan rizik od kontaminacije. Većina sveštenih lica smatra da takve namirnice jesu posne, jer su tragovi zanemarljivi i ne menjaju suštinu proizvoda. Ipak, postoje i oni koji iz osetljivosti savesti izbegavaju sve ono iza čega stoji i najmanja sumnja. Tu nema univerzalnog odgovora - važno je da svako, blagoslovom i sopstvenim rasuđivanjem, odluči koliko će strogo tumačiti etiketu.

Da li vađenje krvi ili uzimanje lekova kvari post?

Ovo se povremeno pojavljuje u razgovorima onih koji žele da ispoštuju svaki detalj. Lekari i duhovnici su saglasni: lekovi, vitamini, a takođe i vađenje krvi iz zdravstvenih razloga ne narušavaju post. Post se ne odnosi na medicinske intervencije, već na dobrovoljno odricanje od užitaka. Jednako tako, ukoliko neko zbog bolesti mora da jede mlečne proizvode, jaja ili meso, duhovnik mu može dati blagoslov za ublaženi post ili potpuno razrešenje, jer zdravlje ima prioritet. Samo je važno da se takve odluke ne donose samovoljno, već u dogovoru sa onim ko duhovno vodi.

Kako organizovati ishranu na vodi - praktični saveti

Najteže je, naročito početnicima, osmisliti jelovnik kada su svi masnoće i namirnice životinjskog porekla isključeni. Ključ je u raznovrsnosti, a ne u pukom odricanju:

• Mahunarke su temelj: pasulj, sočivo, grašak, leblebije. One obezbeđuju sitost i solidan nivo proteina. Pasulj možete skuvati na vodi, dodati seckani luk, šargarepu, papriku i začine, pa ga čak i zapeći u rerni. Čorba od sočiva sa začinskim biljem je brza i hranljiva.
• Žitarice: integralni pirinač, heljda, kukuruzno brašno (palenta, kačamak). Integralni pirinač se duže kuva, ali pruža vlakna i stabilnu energiju. Sutlijaš napravljen od pirinča skuvanog u vodi, zaslađen medom i cimetom, može biti prijatan doručak ili dezert.
• Povrće i pečurke: dinstani šampinjoni u sopstvenom soku, zapečeni brokoli i karfiol, čorbe od bundeve, kuvani kelj - sve to bez dodavanja ulja, uz upotrebu alu folije u rerni. Paradajz sos, beli luk, peršun i origano daju dovoljno ukusa.
• Voće i sušeno voće: jabuke, banane, pomorandže, suve šljive, grožđe - izvor brzih šećera, naročito dobrodošli za vreme napora. Voćne salate sa malo cimeta i limunovog soka.
• Posne pite i peciva: kore za pitu poprskati kiselom vodom umesto uljem, filovati tikvicama, krompirom, pečurkama, lukom, kupusom. Od testa sa kvascem, vodom i malo ulja (ako je dan na ulju) mogu se praviti kiflice ili štapići.

Česta greška na početku posta jeste preterano oslanjanje na hleb i džem. Iako posni, brzo dovode do osećaja gladi jer im nedostaje protein i vlakna. Zato je kombinovano povrće, mahunarke i cela zrna najodrživiji put kroz vodene dane.

Recepti koji su se dokazali na posnim trpezama

U nastavku donosimo nekoliko jednostavnih i proverenih ideja, bez pretenzije da budu jedini način, već pre kao inspiracija za one dane kada ponestane mašte.

Posni đuveč sa sojinim komadićima

Ovo jelo je pravo otkriće za ljubitelje krepkih variva. Luk sitno iseckati i izdinstati na malo vode. Dodati krompir isečen na kockice, pa naliti vodom. Ubaciti šoljicu integralnog pirinča ili običnog. Kada povrće omekša, umešati već skuvane sojine komadiće - one koje ste prethodno potopili, posolili i prokuvali. Na kraju dodati đuveč iz kesice ili svež paradajz sos, začiniti i zapeći u rerni. Soja će poprimiti ukus začina i povrća, pa čak i oni koji nisu ljubitelji soje često ostanu prijatno iznenađeni. Ako postite na ulju, na dno posude možete sipati malo maslinovog ulja i sve zapeći sa biljnim sirom.

Musaka od tikvica bez mesa

Tikvice iseći na kolutove i blago prodinstati na vrelom tiganju bez ulja, samo da puste sok. U vatrostalnoj posudi ređati red tikvica, preko sloj mlevene ribe (ako je dan za ribu, npr. pangasijus filete samlevene sa lukom i začinima) ili smesu od pečuraka. Preliti sokom od paradajza i ponoviti još dva puta. Zapeći oko 45 minuta na 200 stepeni. Ova musaka je sočna i ukusna, a može se praviti i sa plavim patlidžanom.

Posne pljeskavice od pasulja

Šolju kuvanog belog pasulja procediti i izgnječiti. Dodati sitno seckan crni luk, 3-4 čena belog luka, so, malo aleve paprike, prezle po potrebi i pola šolje mlevenih oraha. Sve sjediniti, oblikovati male pljeskavice i peći na pek papiru 20 minuta na 200 stepeni. Odlične su i kao prilog i kao samostalno jelo, a mogu se jesti i hladne.

Brzi posni namaz („tuna pašteta“)

Konzervu tunjevine ocediti, dodati kašiku posnog majoneza (proveriti da nema mlečnih proteina) ili umućenog šlaga sa kiselom vodom, malo senfa i seckanih kiselih krastavčića. Umutiti viljuškom u kremastu smesu. Maže se na hleb ili tostirani somun i odlično je za užinu na poslu ili u školi.

Posna slatka torta na vodi („medeno srce“)

Pomešati dve šolje šećera, šolju vode, četiri kašike džema (po izboru), kašičicu cimeta i kašičicu sode bikarbone. Umešati četiri šolje brašna i sipati u pleh. Peći na 200 stepeni dok ne porumeni. Kada se ohladi, premazati tankim slojem džema i posuti mlevenim orasima. Za dane na ulju preko može ići glazura od čokolade za kuvanje i ulja, ali na vodi se jednostavno završava džemom.

Za one koji brinu o unosu proteina

Kada se čovek odrekne mesa i mlečnih proizvoda, najčešća briga jeste - odakle proteini? Mahunarke, integralne žitarice, pečurke, a u danima kada je dozvoljena riba - naravno riba - daju dovoljnu količinu. Riba je u dane kada je propisana odličan izvor različitih vrsta proteina, i preporučuje se smenjivanje vrsta (oslić, pastrmka, brancin, skuša) kako bi se obezbedile sve esencijalne aminokiseline. U vodenim danima treba biti svestan da povrće ne sadrži sve aminokiseline potrebne mišićima, pa je preporučljivo kombinovati više izvora: pasulj i pirinač, leblebije i integralni hleb, sočivo i kukuruzni griz. Nije potrebno unositi ogromne količine - ključ je u planiranju obroka koji prirodno nadomeštaju nedostatke.

Najčešće zablude i strahovi

„Ako jednom pogrešim i pojedem nešto mrsno, ceo post je poništen.“ Ovo nije tačno. Post nije takmičenje u savršenstvu. Ako se desi greška, ne treba odustati, već se pokajati i nastaviti dalje. Post je put, a ne jednokratni ispit.

„Post na vodi je opasan po zdravlje.“ Za zdravu odraslu osobu kraći period uzdržavanja od ulja i mlečnih masti nije štetan. Naprotiv, mnogi se osećaju lakše. Ipak, oni koji imaju dijabetes, giht, anemiju ili druga hronična stanja svakako treba da potraže savet i blagoslov. Crkva nikada ne insistira na postu koji ugrožava zdravlje - štaviše, duhovno stanje je važnije od telesnog podviga.

„Ako na proizvodu piše ’posno’, znači da mogu da ga jedem bez razmišljanja.“ Kao što je već rečeno, uvek valja pročitati kompletan sastav. Biljne slatke pavlake neretko sadrže surutku u prahu ili kazein; posni sirevi mogu biti napravljeni od palminih ulja ali ipak sadrže mlečne proteine. Samo onaj ko redovno čita etikete može biti siguran u svoj izbor. Dobar trik je potražiti proizvode u prodavnicama zdrave hrane gde je ponuda često transparentnija.

Kako se pripremiti za pričešće

Veliki broj vernika posti da bi se pričestio na kraju višenedeljnog posta ili o većim praznicima. Uobičajeno je da se pre pričešća ispovedimo i da se u sedmici koja mu prethodi posti strože - često na vodi. Međutim, pravila nisu ujednačena za sve: neko posti samo sredu i petak, neko celu nedelju; neko jede samo jedan obrok dnevno, drugi više. Blagoslov za način posta i vreme pričešća dobija se od svog sveštenika. Važno je reći da su mnoge nedoumice, poput onoga da li je dozvoljeno jesti grožđe (jer se od njega pravi vino) ili semenke jer su „masne“, u velikoj meri posledica lokalnih običaja, a ne opštecrkvene dogme. Ukoliko vam je stalo da se pridržavate najstrožih pravila, razgovarajte sa svojim duhovnim ocem - on će vam dati smernice koje su u skladu sa vašom ličnom snagom i zdravljem.

Još nekoliko brzih ideja za vodene dane

• Stubovi sitosti: kuvani krompir preliven sosom od paradajza, bosiljka i belog luka; kuvana boranija sa šargarepom i zaprškom od brašna i aleve paprike razmućenih u vodi.
• Brzi sendvič: hleb premazati senfom, preko staviti iseckane šampinjone i crni luk, začiniti i uviti u alu foliju, pa zapeći. Povrće će pustiti sok koji hleb upije.
• Slatki zalogaj: pomorandžu i jabuku iseći na kockice, dodati suvo grožđe i malo meda. Poslužiti sa šoljom čaja.
• Napici: sojino mleko (za one koji ga tolerišu) ili ovseno mleko su odlična zamena za kravlje u kafi. Postoji i instant kafa sa ukusom vanile koja ne sadrži mlečne dodatke.

Zaključak: post kao radost, a ne kao teret

Pravoslavni post je dar i prilika da se podsetimo koliko malo nam je zaista potrebno za zdrav i ispunjen život. Bez obzira na to da li postite prvi put ili ste iskusni, da li se držite najstrožih pravila ili imate blagoslov za ublaženo uzdržavanje, važno je da u svemu tome ne izgubite mir i radost. Sama želja da se posti na vodi je odlična, ali još je bolje kada uz to ide i smireno srce i uzdržavanje od ružnih misli i reči.

Neka vam se svaki posni dan pretvori u malu pobedu nad sopstvenim slabostima, a trpeza - ma koliko skromna bila - bude mesto blagoslova i zahvalnosti. Uostalom, oni koji su se ikada radovali vaskršnjem jajetu ili božićnoj pečenici, znaju da upravo ono na šta smo se odrekli, kasnije postaje najslađe.